U prethodnom tekstu o Viberu i WhatsAppu pisala sam o jednoj važnoj stvari: bezbedna komunikacija ne znači „aplikacija koja tvrdi da je bezbedna”, već aplikacija koja vas štiti čak i onda kada vi o tome uopšte ne razmišljate. Jer realno, većina ljudi neće čitati politiku privatnosti. Neće kopati po podešavanjima. Neće znati šta znači end-to-end enkripcija.
I to nije nemar, već realnost digitalne svakodnevice u kojoj se komunikacija podrazumeva, a bezbednost se uglavnom uzima zdravo za gotovo.
Zato ovaj serijal ne traži „najbolju aplikaciju na papiru”, već pokušava da odgovori na jednostavnije, ali važnije pitanje: šta se dešava sa našom komunikacijom u praksi, kada aplikacije koristimo onako kako ih koristi većina ljudi.
Nakon Viber vs WhatsApp poređenja, sledeći logičan korak je Viber ili Telegram. Dve aplikacije koje se često pominju u istom kontekstu, iako su razlike između njih daleko veće nego što se na prvi pogled čini.
Šta uopšte znači „bezbedna komunikacija“
U najjednostavnijem mogućem prevodu, end-to-end enkripcija znači da poruku mogu da pročitaju samo osobe koje učestvuju u razgovoru. Ako aplikacija ima tehničku mogućnost da dođe do sadržaja poruka, to nije end-to-end enkripcija, bez obzira na to kako se zove opcija ili kako izgleda marketing.
Telegram: bezbednost kao opcija, ne kao podrazumevano stanje
Telegram nema end-to-end enkripciju uključenu po defaultu.
Ovo je jasno navedeno u njihovoj zvaničnoj bezbednosnoj dokumentaciji.
Telegram razlikuje dve vrste razgovora:
- cloud chatove, koji su standardni i automatski uključeni
- secret chatove, koji jedini koriste end-to-end enkripciju
Cloud chatovi su praktični. Poruke se sinhronizuju između uređaja, lako se pravi backup i sve „radi bez razmišljanja“. Ali u tim razgovorima poruke su enkriptovane do Telegram servera, ne od kraja do kraja. Telegram navodi da su ključevi raspoređeni na više servera i u različitim jurisdikcijama, ali suština ostaje ista: end-to-end enkripcija nije podrazumevana.
Secret chatovi postoje, ali:
- ne postoje za grupe
- moraju ručno da se uključe
- ne sinhronizuju se između uređaja
- dostupni su samo za razgovore jedan-na-jedan
Telegram, dakle, može da bude bezbedan, ali samo ako znate šta treba da uradite i svesno izaberete tu opciju. U praksi, većina korisnika to nikada ne uradi.
Viber: enkripcija po defaultu, ali bez tehničke transparentnosti
Viber u svojoj zvaničnoj dokumentaciji navodi da koristi end-to-end enkripciju po defaultu za:
- poruke
- glasovne pozive
- video pozive
To znači da korisnik ne mora ništa dodatno da uključuje. Enkripcija je deo osnovnog funkcionisanja aplikacije. Međutim, Viber ne objavljuje tehničke detalje o tome kako je ta enkripcija implementirana. Ne navodi koji protokol koristi, ne postoji javni whitepaper i ne postoji javno dostupna nezavisna bezbednosna revizija.
Drugim rečima, kod Vibera:
- enkripcija postoji po tvrdnji same kompanije
- korisnici moraju da veruju da je implementacija ispravna
To nije isto što i potpuna transparentnost, ali nije ni isto što i odsustvo enkripcije. Razlika je važna i vredi je jasno imenovati.
Metapodaci i kako se prikupljaju
I Viber i Telegram prikupljaju metapodatke i to bukvalno piše u njihovim politikama privatnosti. Samo što taj deo većina ljudi preskoči, zajedno sa „prihvatam uslove korišćenja“.
Šta su uopšte metapodaci? Najkraće moguće: podaci o komunikaciji, a ne sam sadržaj komunikacije.
To znači da čak i kada je poruka enkriptovana i niko ne može da pročita šta ste napisali, aplikacije i dalje mogu znati:
- ko s kim komunicira
- sa kog uređaja
- koliko često i kada
Drugim rečima, ne znaju šta pričate, ali znaju s kim, kada i koliko. A to je, u nekim situacijama, i više nego dovoljno.
Telegram ovo jasno navodi u svojoj politici privatnosti.
Viber to takođe navodi, uz dodatak da se deo podataka deli unutar Rakuten ekosistema.
Enkripcija sadržaja ≠ potpuna privatnost komunikacije.
Možete imati savršeno zaštićenu poruku, a da i dalje ostane trag ko je s kim u kontaktu, koliko često i u koje vreme. Digitalna higijena počinje tek kada se ta razlika razume, a ne kada se veruje da je „enkriptovano“ isto što i „nevidljivo“. I ne, ovo ne znači da treba da bacimo telefone kroz prozor. Samo znači da je zdravo da znamo šta aplikacije mogu, a šta ne mogu da sakriju, čak i kada sve „radi kako treba“.
Kratko o „reklamama u Viber porukama“
U Srbiji je dodatnu pažnju privukao slučaj reklamnih poruka u Rakuten Viber aplikaciji, uključujući kampanje banaka, među kojima je i ProCredit Bank.
Nakon reakcija korisnika i medija, Viber se više puta javno oglasio i naveo da:
- end-to-end enkripcija nije ugrožena
- nema uvid u sadržaj privatnih poruka
- oglašavanje nije zasnovano na čitanju poruka, već na unapred definisanim brendiranim ključnim rečima
Viber i ProCredit banka su dodatno saopštili da je broj brendiranih ključnih reči smanjen, ali da sama usluga oglašavanja kroz aplikaciju ostaje aktivna.
Ovaj slučaj je dobar primer razlike između tehničke bezbednosti i korisničkog osećaja privatnosti.
Nešto može biti tehnički moguće i formalno „bezbedno”, a da istovremeno izazove nelagodnost i pad poverenja.
I upravo tu digitalna higijena postaje šira od pukog pitanja enkripcije – ona uključuje i način na koji se bezbednost komunicira, monetizuje i objašnjava korisnicima.
Tehničke sitnice koje prave veliku razliku u praksi
Viber i Telegram se ne razlikuju samo po enkripciji, već i po tome kako izgleda svakodnevno korišćenje aplikacije.
Viber dolazi sa reklamama kao delom poslovnog modela i one se ne mogu u potpunosti isključiti bez plaćenih ili ograničenih opcija, što znači da komunikaciona aplikacija u jednom trenutku prestaje da bude samo komunikaciona.
Telegram, s druge strane, nema reklame u privatnim chatovima i pozicionira se kao servis koji se finansira drugačije, bez ubacivanja oglasa u direktnu komunikaciju korisnika. Telegram takođe omogućava da se poruke i čitavi razgovori obrišu za oba učesnika, bez vremenskog ograničenja, što kod Vibera to nije slučaj.
Sa druge strane, Viber je tehnički jednostavniji i uniformniji, ali manje prilagodljiv, dok Telegram nudi više kontrole, više opcija i više „alata“, pod uslovom da znate da ih koristite.
I tu se, opet, vraćamo na isto pitanje: koliko bezbednosti i kontrole aplikacija nudi, a koliko toga realno zavisi od znanja i pažnje korisnika.
Pa ko je pobednik?
Ako govorimo o idealnom svetu – nijedna aplikacija 🙂
Ali ovaj serijal govori o realnoj upotrebi.
Ako je kriterijum bezbedna komunikacija po defaultu, bez dodatnih podešavanja i tehničkog znanja korisnika onda je odgovor jasan.
Viber pobeđuje. Samo zato što korisniku ne prebacuje odgovornost da zna šta je enkripcija i gde se uključuje. Poruke su zaštićene automatski, bez dodatnih odluka.
Bezbednost koja zavisi od toga da li ste nešto ručno uključili u podešavanjima – nije bezbednost za većinu ljudi. Zato u ovom konkretnom poređenju Viber odnosi pobedu, uz veliku zvezdicu pored imena. A u nekom sledećem tekstu, ta ista zvezdica može vrlo lako da postane razlog zašto će izgubiti. I to je sasvim u redu.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu.
